Радован Раша Брајовић је рођен 30.09.1994 године у Београду .Основну школу Филип Филиповић у Београду је завршио 2009 године са одличним успехом и Вуковом дипломом и наградом за ђака генерације. Исте године се уписао у Трећу београдску гимназију коју завршава 2013 /2014. године са одличним успехом након чега се уписује на Електротехнички факултет Универзитета у Београду. Дипломирао је 2020 године за време пандемије вируса Kовид 19. Тема дипломског рада је била из области вештачке интелигенције, а привукла је његову пажњу током завршних година студија. Наслов дипломског рада је гласио : “Интелигентна обрада података о квалитету производа“.
30.јула 2021 године се запослио у привредном друштву “HDL designe house ДОО Београд“ , које се бавило развојем хардвера и софтвера за различите примене. На свом првом радном задатку, Радован је писао програме за познату америчку кoмпанију AMD , а затим додатно радио и на пројекту развијања софтвера из области вештачке интелигенције што је радио са великом лакоћом и задовољством.
На приватном плану Радован се након свог рођења суочио са озбиљним здравственим проблемом – констатована му је ретка срчана мана због које је оперисан у Лондону као беба од непуна три месеца. Након операције је успостављена нормална кардиоваскуларна функција са могућношћу и рекреативног бављења спортом. У периоду након операције је све време је био доброг општег здравља и изузетно ретко је био болестан. У вези озбиљне поновне операције срца у Лондону у узрасту од 15 година остао је упамћен детаљ о томе како се сам Радован носио и психички припремио за исту: пред пут за Лондон. Радован је снимио серију епизода њему омиљене хумористичке серије. а такође је сакупио читав низ игрица које је уз помоћ конзоле волео да игра. Током двонедељног боравка у болесничкој соби пре и након операције време је проводио гледајући и смејући се уз поменуте видео садржаје и играјући игрице и на тај начин победио страх од оперативног ризика кога је биo свестан и тако одржавао у себи ведрину духа и оптимистичко расположење .
Посебна страст у Радовановом животу био је од малих ногу спорт, а од средње школе се посебно бавио праћењем. рекреативним играњем кошарке и навијањем за кошаркашки клуб Црвена Звезда. Са својим истомишљеницима. друговима и другарицама “са Звезде“ је често одлазио на утакмице, и редовно је куповао годишње претплатне карте за домаће и иностране мечеве не пропуштајући већину мечева.
Радован је волео природу и током студирања разматрао је могућност и имао визију куповине куће на селу изван града где би у миру и тишини могао живи и ради, а да повремено долази у Београд ради дружења и провода. Тако је започео и акцију уређења мајчиног плаца у месту Гунцати код Барајева и имао намеру да то место оспособи за изградњу викендице и повремене одласке на излете и са својим бројним друштвом. На ову његову љубав велики утицај имало је опуштено дружење у селу Барaнда где је уз своје дивне другове уживао у припреми гулаша у у котлићу и у домаћој штрудли са маком.
Посебан његов заштитни знак било је интензивно дружење са друговима и другарицама, са којима је делио различита интересовања, са којима је био нераздвојан од првог разреда основне школе (и са којима се одмалена играо у Јоцином парку), као и са онима са којима је ишао у средњу школу, играо игрице преко интернета, играо друштвене игре, обилазио интересантна дешавања и пределе по Србији и наравно навијао за Звезду. Био је познат по својој искрености и умео је да саветује и помаже када је требало, али и да брани своје мишљење без препирке и наметања својих аргумената другима . Због тога је био омиљен међу друговима и пријатељима. Био је веома духовит и његови луцидни, језгровити и шаљиви коментари су обогаћивали чак и најозбиљније дискусије.
Имао је способност да лако и брзо учи, да проникне у суштину ствари и раздвоји битно од небитног, а оцене му нису биле важне. Често је волео да каже да није битно знање него разумевање суштине ствари. Као своју посебност коју је навео у својој краткој биографији ( ЦВ-у) а коју је користио приликом пријављивања на огласе за посао је навео способност за тимски рад и за ефикасно решавање различитих задатака.
Радован Раша Брајовић
Блистави ум
Мисао као муња, луцидност идеја, нарочита само себи својствена духовитост
Благородна душа, безграничног разумевања и прихватања свакога
Самосвојност, бескомпромисни морал, чистота мисли намера и поступака
Скромност, честитост, презир лицемерја формализма и неправде
Живљење на начин да није битно знање већ разумевање суштине ствари
Схватање богатства животних могућности, воља и снага за деловањем
Оставио траг непоновљиве креативне енергије у вечности
Сместио се у блиставом Божјем сазвежђу
Захвални и поносни родитељи